Гете с Флобером: образовни роман и идеја образовања

Abstract

Рад је посвећен анализи, самеравању и праћењу промена у разумевању образовања у два прозна подухвата која га тематизују: у Гетеовој трилогији о одрастању Вилхелма Мајстера и у Флоберовој приповести о науковању Бувара и Пекишеа. Упућујући на неке савремене увиде теорије образовања, аутор сугерише да се у овим делима не одступа од класичног схватања образовања као задобијања свог лика и места у свету после мање или више бурних и мање или више успешних превирања, али се истовремено сигнализира и искушава граница таквог линеарног разумевања одрастања. На тим маргинама њихових дела, закључује се, може се пронаћи, још увек иронизована или карикирана, будућа идеја образовања као „увек већ“ самообразовања, које не претпоставља дозначени друштвени циљ и окончање истраживачког путовања по могyћностима властитог обликовања.

The work is dedicated to the analysis, comparison and monitoring of changes in the understanding of education in two prose endeavors that thematize it: in Goethe’s trilogy about the growing up of Wilhelm Meister and in Flaubert’s story about the apprenticeship of Bouvard and Péquichet. Referring to some contemporary insights of the theory of education, the author suggests that these works does not deviate from the classical understanding of education as gaining one’s character and place in the world after more or less stormy and more or less successful turmoil, but at the same time signals and tests the limit of such a linear understanding of growing up. On the margins of these works, it is concluded, one can find, still ironized or caricatured, the future idea of education as “always already” self-education, which does not presuppose the given social goal and the completion of the research journey according to the possibilities of one’s own shaping.