@article{
author = "Milovanović, Aleksandar and Bjelogrlić, Andrej and Jovičić, Aleksandar",
year = "2024-07",
abstract = "The aim of this study was to construct and validate a new instrument for assessing
Academic Self-Handicapping. The instrument consists of 22 items. A total of 251 participants,
consisting of high-schoolers and university students, participated in the study. The results confirm
sound psychometric properties and the validity of the scale. Exploratory factor analysis identified
one component that explains 28% of the total variance. Convergent and discriminant validity was
tested through correlation analyses with the subscales of the instruments HEXACO-60, Self-Liking/
Self-Competence scale, and Self-Handicapping Questionnaire. Academic Self-Handicapping was
strongly negatively correlated with Conscientiousness, dimensions of Self-Esteem, Extraversion and Honesty, positively related with Emotionality and four Self-Handicapping strategies. In the paper we discuss potential understanding of Academic Self-Handicapping as the manifestation of depression in academic context and that the root cause of these behaviors lies in the achievement-oriented school system. We conclude that our instrument can be used to assess the Academic Self-Handicapping of students and can serve as a useful tool for understanding the psychological systems of students., Конструкт самохендикепирања је дефинисан као сопствено креирање препрека које
заустављају успешно извршавање неког задатка (Berglas & Jones, 1978). Циљ самохендикепирајућих стратегија јесте одржавање сопственог самовредновања тако што се екстернализује узрок за потенцијални неуспех, али се сопствени осећај компетентности повећава уколико дође до успеха упркос тим препрекама (Jones & Berglas, 1978). Са друге стране,
академско самохендикепирање представља конструкт којим се дефинише коришћење ових
стратегија у образовном контексту (Urdan & Midgley, 2001). Ученици често доживљавају
претње свом самопоштовању у школском и академском контексту (Pullmann & Allik, 2008).
Ове претње често произилазе из страха од неуспеха у предстојећим ситуацијама постигнућа, као што је кључни испит. Аутори верују да је често коришћена психолошка стратегија за регулисање претње самопоштовања самохендикепирање или, прецизније, академско
самохендикепирање (Schwingeretal, 2014). Другим речима, коришћење стратегија самохендикепирања омогућава ученицима и студентима да помере узрок неуспеха са унутрашње
атрибуције („Пао сам испит јер сам глуп”) на спољни фактор („Синоћ сам изашао са пријатељима. Наравно да сам пао испит када сам попио мало више и нисам се наспавао”). Другачије речено, академско самохендикепирање има протективну функцију за особу, односно
оно омогућава да самопоштовање (колико год оно било високо или ниско) буде одржано и
остане непромењено упркос доживљеном неуспеху.
Циљ ове студије био је да се конструише и валидира нови инструмент за процену
академског самохендикепирања (SHALLA-22). Ослањајући се на већ постојеће инструменте
који су имали за циљ операционализацију академског самохендикепирања (Urdan & Midgley,
2001) и кроз анализу сопствених искустава кроз школовање и разговоре са колегама, формирали смо инструмент који је након пилот-студије имао 22 ставке. Инструментом смо
покушали да мапирамо најчешћа понашања која се могу окарактерисати као самохендикепирајућа и која се могу пронаћи код већинепопулације студената и ученика. Циљ је био да
направимо инструмент који би имао добре психометријске карактеристике, као и добруконструкт, дијагностичку и прогностичку ваљаност.
У истраживању је учествовао 251 испитаник: средњошколаца (39,8%) и студената
(60,2%). Било је више испитаница (69,9%) него испитаника (31,1%). Просек година испитаника је био М=19.35 (SD=3.31). Батерију инструмената коју су испитаници попуњавали
сачињавали су наш инструмент академског самохендикепирања (SHALLA-22), инвентар
личности НЕХАСО-60 који мери шест базичних црта личности (енг. Honesty, Emotionality,
eXtraversion, Aggreableness, Conscientiousness, Openness to experience)(Ashton & Lee, 2007), Скала самосвиђања и самокомпетентностикоја мери два домена самопоштовања (Tafarodi &
Swann, 1995) и Упитник за процену самохендикепирања који је развијен специјално за наше
говорно подручје, а који мери четири врсте самохендикепирајућих понашања (Mitrović et
al., 2009).Експлораторном факторском анализом идентификовали смо једну компоненту
која објашњава 28% укупне варијансе и која засићују све ставке нашег инструмента. Стога, било је оправдано формирати сумарни скор, где виша постигнућа упућују на чешће коришћење академски самохендикепирајућих стратегија. Психометријске карактеристике
су биле задовољавајуће (α=.87; KMO=.85; H2=.63). Конвергентна и дискриминантна валидност тестиране су корелационим анализама са супскалама осталих коришћених инструмената. Академско самохендикепирање је било у снажној негативној корелацији са савесношћу (r=-.53), самокомпетентношћу (r=-.43), самосвиђањем (r=-.34), екстраверзијом (r=-.24)
и поштењем (r=.-23), позитивно повезано са емоционалношћу (r=.12) и четири стратегије
самохендикепирања (r=.27-.64). Инструментом нису пронађене нити полне разлике нити
разлике између средњошколаца и студената. Ипак, унутар самих група студената (χ2=
7.220, df=4, p<.05) и средњошколаца (χ2=13.735, df=4, p<.05) пронађене су разлике у поткатегоријама које су формиране по просеку испитаника. Пост-хок тестовима показано је да
и студенти и средњошколци са вишим просецима се мање користе самохендикепирајућим
стратегијама од својих вршњака са нижим оценама. Дискриминациона анализа указује на
не тако добру способност инструмента да тачно разликује ученике по просеку (66%), док је
имао још слабији успех у тачном разликовању студената по просеку (39,6%).
Можемо закључити да наш инструмент има добре психометријске карактеристике и да је већина хипотеза о ваљаности потврђена. У раду дискутујемо о потенцијалном
разумевању академског самохендикепирања као манифестације депресије у школском контексту и да основни узрок ових понашања лежи у школском систему оријентисаном на
постигнућа. Закључујемо да се наш инструмент може користити за процену академског
самохендикепирања студената и средњошколаца и може послужити као корисно средство
за разумевање психолошких система студената и ученика.",
publisher = "Faculty of Education, University of Belgrade",
journal = "Inovacije u nastavi",
title = "SHAALA-22: Construction and Validation of the New Academic Self-Handicapping Scale, SHAALA-22: израда и валидација нове скале академског самохендикепирања",
number = "2",
volume = "37",
pages = "1-18",
doi = "10.5937/inovacije2402001M"
}